Rusija zabranila izvoz pšenice

Rusija - jedan od najvećih svestkih proizvođača pšenice, zabranila je izvoz svih žitarica do kraja godine, iako je Ministarstvo poljoprivrede prethodno saopštilo da neće uvoditu tu meru.

Zabrana je uvedena zbog rekordno visokih temperatura koje su izazvale sušu i požare, a u kojima je uništeno na milione hektara useva.

Cene pšenice u međuvremenu vrtoglavo rastu na svetskom tržištu - u Sjedinjenim Državama su od juna porasle za 7 odsto.

Suša i požari su, kako se procenjuje, odneli skoro petinu ovogodišnjeg roda ruske pšenice a u ponedeljak je cena ove žitarice zabeležila rekordni rast na svetskim tržištima.

Cena pšenice je u julu porasla za više od 50 odsto, što je najviši skok zabeležen tokom jednog meseca u poslednjih 30 godina.

Strahuje se da bi ova odluka ruskih vlasti mogla dodatno da pogorša situaciju.

Ruski premijer Vladimir Putin je izjavio da će se pobrinuti da u njegovoj zemlji bude dovoljno zaliha pšenice i da cene ostanu stabilne.

Urod pšenice u Ukrajini i Kazahstanu, druga dva velika proizvođača, tako je teško pogođen višenedeljnom sušom.

Zamenik ruskog ministra poljoprivrede Alekasandar Beljajev rekao je da je izvozna tržišta jako lako izgubiti ali ih je zato teško osvojiti.

Visok ruski danak suši i požarima

Poskupljenje pšenice, koja je na evropskim tržitšima premašila 200 evra za tonu, logična je reakcija na očekivani manjak ruskog prinosa.

Analitičari, poput Martina Debua iz konsultantske firme Investek Sekjuritis očekuje da će se streloviti rast cene pšenice odraziti kako na cene hrane tako i na zaradu firmi u prehrambenoj industriji:

"Porast troškova proizvodnje izazvan rastom cene pšenice se na kraju krajeva prenese na potrošače ali bi ceo proces, pre svega za firme u prerađivačkoj industriji koje su u sredini ovog lanca, mogao da bude prilično bolan. Cena vekne hleba će neminovno otići naviše ali će novonastala situacija dovesti do dodatnog pritiska na firme u mlinsko-pekarskoj industriji".

Analitičari ukazuju da viša cena pšenice znači da će Evropljani i Amerikanci plaćati nešto skuplji hleb, ali da će poskupljenja daleko teže pogoditi potrošače na Bliskom istoku, u Africi i delovima Azije. Obilne kiše bi mogle da pogode i visinu prinosa u Kanadi.

Proizvođači mesa trljaju ruke

No, kao potvrda one stare i večite da da dok nekom ne smrkne drugom ne svane, služe vesti iz Argentine i SAD. Tamošnji farmeri trljaju ruke jer im je skok potražnje na tanjiru doneo visoku cenu za njihove žitarice.

A kad raste cena pšenice, posredno raste i cena mesa, pre svega živinskog, odnosno onih u čijoj proizvodnji žitarice imaju i te kako važnu ulogu, dodaje za BBC Martin Debua:

"Posredna posledica poskupljenja žitarica je da skaču cene i mesa i živinskih proizvoda. Drugim rečima, sve ovo će se indirektno odraziti na ukupni rast cena hrane i shodno tome porast inflacije. A to bi opet moglo da se odrazi na visinu kamatnih stopa a potom i na ekonomska kretanja. Jer, treba imati na umu da hrana u potrošačkoj korpi odnosno indeksu cena na malo, kojima se meri visina inflacije, učestvuje sa nekih deset do petnaest posto".

Nije mali broj onih, što među ekspertima što u medijima, koji primećuju da sve ovo podseća na globalnu krizu hrane iz 2007. i 2008. godine tokom koje su cene različitih poljoprivrednih proizvoda, od kukuruza do pirinča, dosegle rekordni nivo, što je, pak, izazvalo žestoke i masovne proteste od Haitija do Bangladeša.

Drugi primećuju da su skladišta žitarica, posebno u Sjedinjenim Držvama, posle više nego bogatih žetvi u poslednje dve godine, krcata i da su izgledi da dođe do paničnog kupovanja prehrambenih proizvoda relativno mali.

Činjenica je i da je zbog ukupne ekonomske situacije u svetu potražnja za hranom smanjena ali je ništa manje bitno i to da su se takozvani špekulativni kupci, težeći da uhvate voz eventualnog novog poskupljenja, tokom proteklih par nedelja žestoko sjatili oko, za njih možda i bukvalno, zlatne pšenice.

(BBC)